1. Definiše pojam računarskog sistema;
  2. Navede podelu računarskih sistema;

1-Pojam računarskog sistema

Računarski sistem, odnosno računari, jesu elektronske mašine koje obradjuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). U početku su se računari koristili uglavnom za složena numerička računanja, ali se ubrzo njihova primena proširila na skoro sve oblasi života. Mašina za obradu podataka menja ime računar.

Računari dans se sve češće nazivaju „inteligentne mašine“ koje automatski rešavaju probleme i izvode zaključke, ali to je posledica upravo ispunjenošću ishodnih situacija koje je u računar memorisao čovek u preogramskom delu. Svaku ishodnu situaciju mašina pamti i pri zaključivanju -SMART mašine izvodi verovatnoću kojom donosi odluku.

Za rešavanje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar treba da izvrši. Ovakav postupak naziva se programiranje, a skup instrukcija za računar napisan za izvršenje neke obrade naziva se program. Ljudi kojipišu programe nazivaju se programeri.

2-Podela računarskih sistema

  • Računari se mogu podeliti u zavisnosti da li se posmatra:
    • primena računara,
    • broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar ili
    • broj naredbi koje računar može izvršiti u jednom trenutku.
  • Sa stanovišta primene možemo ih podeliti na:
    • Računare opšte namene – mogu da učitaju različite programe i njihovim izvršavanjem rešavju različite probleme.
    • Računare za specijalne namene – imaju ugradjene programe za rešavanje samo onih problema za koje je računar namenjen (robotska ruka…)
  • Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti računar:
    • Višekorisnički (mainframe based) – postoji centralni računar (server) koji opslužuje sve korisnike .
    • Jednokorisnički (PC based) – svaki korisnik ima svoj računar i na njemu vrši obrade kroz sopstvene programe.
  • Sa stanovišta broja naredbi koje računar izvršava u jednom trenutku vremena:
    • serijski ili SISD (Single Instruction Single Data) – u jednom trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Najveći broj računara koji je u upotrebi je baš ovog tipa. PC računari
    • paralelne ili SIMD (Single Instrukcion Multiple Data) – mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memeoriji.
  • Teorijski postoje još dve grupe ili modela računara koji se terijski proučavaju:
    • MIMD (Multiple Instruction Multiple Data ) – ili ultraračunari koji u jednom trenutku izvršavaju više naredbi nad različitim podacima. Ovo bi više odgovaralo mreži računara kod kojih je rešavanje delova jednog problema podeljeno na više računara.
    • MISD(Multiple Instruction Single Data) – gde bi se u jednom trenutku izvršavalo više naredbi nad istim podatkom, praktično je neizvodiva.