Faze razvoja računarskih sistema


Još u antičkom dobu ljudi su tražili načine za računanje. Potreba se pojačala sa jačanjem trgovine i razmene dobara.
Istoriju elektronskih računara opšte namene možemo podeliti na šest generacija u zavisnosti od faza razvoja i to:
Prvu generaciju (1951-1958) karakterišu korišćenje elektronskih (vakumskih) cevi kao aktivnih elemenata i kablovskih veza između elemenata. Ovi elementi su bili veliki, trošili su mnogo struje i oslobađali veliku količinu toplote. Računari su bili veliki npr. ENIAC je bio težak 30 tona i trošio je oko 174 KWh. Za skladištenje programa i podataka koristile su se različite memorije (magnetne trake i doboši). Za pisanje programa koristio se mašinski jezik;
ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer )- 1944 – Prvi elektronski računar opšte namene. Bio je 1000 puta brži od računara MARK I. Za ulaz i izlaz podataka su se koristile bušene kartice. Zauzimao je 20×10 m2 i težio je 30 tona. Sastojao se od 17.000 elektronskih cevi i 70.000 otpornika i 10.000 kondenzatora.

EDVAC ( Elektronic Discrete Variable Computer ) -1949 – (Madjarsko-Američki naučnik John von Nojman fizičar i matematičar poznavaoc informatičkih znanja ) osmislio je koncept da program bude smešten u memoriju. OVAJ KONCEPT VAŽI I DANAS ! EDVAC je bio prvi uredjaj koji je imao magnetne diskove .
Drugu generaciju (1959-1963) karakterišu tranzistori koji su se ugrađivali umesto elektronskih cevi. Bili su jeftiniji, brži, manji, trošili manje električne energije i razvijali manje toplote. Najpoznatiji računari ove generacije bili su Philco Transac S-2000 i IBM 1401. Pored hardverskih unapređenja pojavili su se i novi programski jezici : Flow-Matic, iz kog su kasnije nastali COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP;

1947 – (Američki naučnici John Bardeen, Walter Houser Brattain i William Bradford Shcokley) prave u laboratorijama kompanije Bell Telephone Laboratories prvi tranzistor ! Zato su i 1956 dobili Nobelovu nagradu za fiziku.

Treću generaciju (1964-1970) karakteriše primena integrisanih kola (Integrafed Circuit). Uvođenje integralnih i LSI (Large Scale Integration) integralnih kola sa visokim stepenom integracije omogućilo je proizvodnju čipova sa hiljadama tranzistora. Niska cena, visoka pouzdanost, male dimenzije, mala potrošnja električne energije i brzina izvođenja operacija začajno su unapredili razvoj mini računara. Za skladištenje podataka i programa koristile su se magnetne trake. Ovu generaciju karakterišu i poboljšane periferne jedinice koje su omogićile povezivanje više perifernih uređaja i povezivanje više računara pomoću telefonske linije.
Za upravljanjem i kontrolu računara razvili su se operativni sistemi, a za pisanje programa koriste se viši programski jezici COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP.Najkarekterističniji računari za ovu generaciju su IBM 360 i PDP-1;

Integrisano kolo IBM 360

Četvrtu generaciju (1971-1987) karakterišu komponente izrađene na bazi poluprovodničkih sklopova korišćenjem LSI (Large Scale Integrated) i VLSI (Verrz Large Scale Integration) visoko integrisanih sklopova koja omogućava stvaranje mikroprocesora koji predstavlja osnovu današnjih računara.
Poboljšane hardverskih karakteristika dovodi do smanjenja dimenzija računara, povećanja kapaciteta glavne i periferijske memorije, znatno brže obrade podataka.
Operativni sistemi su jednostavniji za upotrebu većem broju korisnika. Novi programski jezici su omogućili lakše pisanje aplikativnog softvera koji se koristi u svim sverama društva.

Mikroprocesor Savremeni računar

Peta generacija (od 1990 ) zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omogućavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanju određenog zadatka;
Šestu generaciju kompjutera (neurokopjuteri) karakteriše razvoj neuronskih mreža koje bi trebalo da istovremeno obrađuju veliki broj informacija korišćenjem više hiljada porocesora što liči na rad ljudskog mozga.
4-Pojam hardvera i softvera;
Računarski sistem delimo u dve osnovne celine

  1. sama mašina (gvoždjurija ) – HARDVER – prvi računarski sistem u ovoj formi težio je 30t 10x20m2 i trošio oko 174KW/h intenzivno radio mesec dana od 365 svo ostalo vreme radilo se nanjegovoj popravci i usavršavanju. Zbog svoji mehaničkih glomaznih komponenti i gvozdenih poluga objedninjenom rečju nazvan je Hardware.
  2. programi koji upravljaju radom mašine (meko upravljanje) – SOFTVER -su svi programi u memoriji kojima se upravlja radom hardvera i ostalih programskih mogućnosti (aplikacija).
    HARDVER – globalno možemo razvrstati na:
  3. Centralnu računarsku jedinicu (Kućište računara)
  4. Periferne uredjaje koje povezujemo na centralnu računarsku jedinicu. U zavisnosti od toka podataka njih dalje delimo na ulazne i izlazne uredjaje

SOFTVER – globalno možemo razvrstati na:

  1. Operativni sitem
  2. Sistemski softver
  3. Korisničke (aplikativne ) programe